Za brojne turiste koji posećuju prestonicu Srbije postoje vrlo zanimljiva mesta, koja svakako treba obići. Većina njih se nalazi u užem gradskom jezgru, ali ima i onih koja su i malo udaljena od grada. Jedno od njih je i obližnja planina, Avala.
Tokom letnjih meseci do vrha Avale je moguće stići autobusom gradskog prevoza, međutim mnogo je bolje da u obilazak ove “planinske lepotice” krenete automobilom. Tako ćete moći zaista da uživate duž čitavog puta ka njenom vrhu. Ne zaboravite da otvorite širom prozor, kako biste udisali svež, čist planinski vazduh i uživali u tišini…
Od centra Beograda, ova ne tako visoka planina (511 metara nadmorske visine) udaljena je 15-ak kilometara. U drugoj polovini 19. veka, davne 1859. godine srpski knez Miloš Obrenović je doneo Odluku o zaštiti Avale. Nacionalnim parkom je proglašena 1936. godine, a deset godina kasnije je doneta odluka kojom je proglašena dobrom od opšteg značaja. Od 2007. se, Odlukom Skupštine grada Beograda područje ove planine smatra zaštićenim prirodnim dobrom.
Kada krenete Avalskim putem, prekoputa skretanja za podavalsko selo Pinosava je skretanje za uspon na ovu planinu. U njenom podnožju možete uživati u tišini i mirisu borove šume, a kada stignete blizu vrha, ne zaboravite da parkirate auto i izađete. Tamo možete da vidite prvi od velelepnih simbola Avale – spomenik tragično nastradalim Rusima. Prilikom dolaska delegacije sovjetskih veterana na proslavu dvadesetogodišnjice oslobođenja grada Beograda, baš na tom mestu se 19. oktobra 1964. godine srušio njihov avion i svi su izgubili živote. Godinu dana kasnije, tu je podignut spomenik čiji je autor Jovan Kratohvil, kao sećanje na ovu tragediju.
Nakon posete ovom spomeniku put vas vodi ka vrhu Avale. A tamo…. ne znam šta je bolje pre da pogledate: da li da prošetate lepo uređenom stazom i bacite pogled na čitavu Šumadiju ili da krenete put drugog simbola Avale, spomenika Neznanom junaku ili da prvo odmorite i prezalogajite nešto u odličnom restoranu.
Kud god prvo da krenete, sigurno ćete uživati…
Na mestu gde je, po završetku Prvog svetskog rata lokalno stanovništvo pronašlo jedan neobeležen grob, narod podiže mali spomenik Neznanom junaku. Bilo je to 1922. godine. Nedugo zatim je Državni odbor za podizanje spomenika odlučio da se upravo na tom mestu podigne velelepni spomenik Neznanom junaku, koji je vremenom postao jedan od simbola Beograda. Ono što se mnogima nije svidelo tada, a i danas nailazi na osudu, jeste činjenica da je dobar deo ostataka srednjevekovnog grada Žrnova, koji je postojao na ovom području, razrušeon dinamitom zarad podizanja spomenika. Bilo kako bilo, to sada ne možemo promeniti, te nema svrhe ni odobravati ni osuđivati, tek spomenik Neznanom junaku je izgrađen prema vrlo zanimljivom projektu čuvenog vajara Ivana Meštrovića: u formi mauzoleja, oko koga se nalaze karijatide, to jest žene u narodnim nošnjama iz svih krajeva nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Zanimljiv je i naziv spomenika, Neznanom junaku, dok sve ostale zemlje učesnice Prvog svetskog rata imaju spomenike neznanom vojniku.
Kada krenete sa vrha Avale ka njenom podnožju, nailazite na novoizgrađeni Avalski toranj. Ova velelepna građevina je nikla na mestu na kome se od 1965. godine nalazio Avalski televizijski toranj, a koji je nažalost uništen prilikom agresije snaga NATO-a na Srbiju, ne tako davnog 29. aprila 1999. godine. Zanimljivo je da je novi toranj rađen po uzoru na svog prethodnika, s tim što je viši jedan metar.
Ako vam je za obilazak Avale potrebno vozilo, možete ga iznajmiti ovde.

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here