Cerska bitka - pre i posle bitkeOve godine se u našoj zemlji proslavlja 100 godina od velike pobede srpske vojske na Ceru. Ovo je bila prva pobeda savezničkih snaga u Prvom svetskom ratu.
Bitka je vođena između srpskih i austrougarskih snaga u podnožju planine Cer i okolnim selima, kao i u okolini Šapca. Bitka je počela oko 23 časa, u noći 15. avgusta, a zvanično je završena 24. avgusta ulaskom Srba u Šabac.

Pozadina i uvod

Nakon atentata u Sarajevu na prestolonaslednika Austrije Franca Ferdinanda ( 28. juna 1914.) koji je izvršio srpski student Gavrilo Princip, Austrougarska je 23. jula dala Srbiji ultimatum optužujući je da je odgovorna za atentat. Ultimatum je bio neprihvatljiv za Srbiju i na kraju je odbačen. Zbog toga je Austrougarska objavila rat Srbiji 28. jula, i već sutradan bombardovala Beograd. Ovaj događaj je označio početak Prvog svetskog rata.
Srbija je u to vreme bila izmorena zbog Balkanskih ratova (1912.-1913.), u kojima je poginulo 36.000 vojnika a 55.000 je ranjeno. Mali broj regruta iz novoosvojenih teritorija bio je upotrebljen za borbu protiv albanskih odmetnika i kao rezerva za odbranu od mogućeg napada sa Bugarske strane. Srbija je imala probleme i sa rezervama municije, koje nije stigla da obnovi u tako kratkom periodu. Srbiji su nedostajale puške, dok je Austrougarska imala najmodernije puške, duplo više mitraljeza, mnogo više municije i neuporedivo bolju saobraćajnu infrastrukturu. Sa druge strane srpska vojska je bila obučenija i iskusnija nakon dva Balkanska rata i imali su najjači mogući motiv; da odbrane sebe i svoju zemlju od neprijatelja.
Austrougarska vojska koja je izvršila invaziju na Srbiju je brojala oko 200.000 vojnika, a glavne snage Srbije su činile Prva, Druga i Treća armija i Užička vojska sa ukupno oko 180.000 vojnika. Vrhovni komandant austrougarskih snaga bio je Oskar Poćorek, koji je ranije bio zadužen za obezbeđenje Franca Ferdinanda i nalazio se sa njim u automobilu u vreme atentata. On je predvideo laku pobedu i Srbe je nazivao „uzgajivačima svinja“. Vrhovni komandant srpskih snaga bio je prestolonaslednik Aleksandar I Karađorđević. Vojvoda Radomir Putnik je bio načelnik generalštaba, a ranije je komandovao u Balkanskim ratovima. General Stepa Stepanović je komandovao Drugom armijom, a Pavle Jurišić Šturm Trećom armijom.
Kada je rat počeo Beograd, Smederevo i Veliko Gradište su intenzivno bombardovani. Brojni pokušaji Austrougarske da pređu Dunav su propali uz velike gubitke. Srpska vrhovna komanda nije pridavala mnogo značaja ovim napadima jer je znala da je veći deo austrougarskih snaga smešten u Bosni. Zato je na austrougarske pokušaje da pređu Drinu kod Ljubovije i Savu kod Šapca gledala mnogo ozbiljnije. Austrugari su na kraju prešli Savu i okupirali Valjevo. Austrougarska Druga i Peta armija su krenule ka Beogradu, i naišle na Prvu, Drugu i Treću armiju. Vojvoda Radomir Putnik je 15. avgusta naredio kontranapad, čiji je konačni rezultat bio proterivanje neprijateljske vojske sa teritorije Srbije. Ova velika pobeda Srbije se izučava u svim vojnim školama širom sveta i obrađuje kroz razne radove kao što su seminarski radovi i master radovi.

Nakon bitke

Cerska bitka - pre i posle bitkePo zvaničnom završetku bitke 23. avgusta 1914. godine, na srpskoj teritoriji nije ostao nijedan austrougarski vojnik. General Stepa Stepanović je dobio čin vojvode, zbog uspešnog komandovanja u bici. Ova pobeda je donela naklonost Srbiji od strane neutralnih i savezničkih zemalja, jer je to bila prva pobeda saveznika u ovom ratu. Krajem 1914. mnogi stranci su došli u našu zemlju nudeći vojnu, političku, finansijsku i humanitarnu pomoć. Širom Evrope se pisalo i pričalo o velikoj pobedi Srbije.
Ova desetodnevna bitka je odnela živote oko 3.000 srpskih vojnika, među kojima je najmlađi bio Stanislav Sondermajer, sin beogradskog hirurga, koji je sa nepunih 17 godina pobegao od kuće kako bi se pridružio starijoj braći u odbrani otadžbine i tačno mesec dana pre 17. rođendana poginuo sa puškom u ruci. Ranjeno je 15.000 srpskih vojnika. Austrougarska je izgubila oko 8.00 vojnika, 30.000 je ranjeno, a 4.500 je zarobljeno. Mnogi su se podavili u Drini dok su panično bežali u Bosnu. Takođe za sobom su ostavili 46 topova, 30 mitraljeza i 140 kola municije.
Evo kako je francuski novinar Henri Barbi izvestio o ovoj borbi: „ Prostor između Cera i reke Jadar gde se silna bitka dogodila nije bio ništa drugo do masovna grobnica i raspadnuto meso. Iz senke šume se širio smrad tako gadan da je prilaz vrhu Cera bio nemoguć. Broj leševa je bio tako veliki da je Druga armija zbog nedostatka vremena bila primorana da prekine njihov pokop.“
Ova velika žrtva i pobeda srpskog naroda ne sme biti zaboravljena i zato se svake godine u Tekerišu ispod Cera obeležava godišnjica Cerske bitke, a ove godine će biti obeleženo 100 godina od ove velike pobede srpske vojske.

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here