Čuda koja krije BeogradPored toga što je jedan od istorijski i kulturološki najbogatijih gradova Balkana i Evrope generalno, Beograd predstavlja i pravu riznicu arheoloških čuda za koje mnogi Beograđani ni ne znaju.
On pod našim nogama krije skriveni svet koji oslikava bitan deo njegove specifične i bogate biografije. Arheolog Rade Milić je član Urbanih istraživača i već godinama se bavi razotkrivanjem ovog sveta tajni. Izdvojio je pet mesta koja su poseban deo istorije Beograda.
Na prvom mestu je spomenuo Veliki barutni magacin i ispričao nešto o njegovoj istoriji. Beograd je od strane Habsburške monarhije osvojen 1717. godine pod vođstvom Princa Eugena Savojskog. Nakon što su mnoga skladišta baruta već bila dignuta u vazduh, austrijska vojska odlučuje da digne novo skladište u Donjem gradu Beogradske tvrđave koje je izgrađeno izdubljivanjem dunavske padine. Glavni inženjer na projektu rekonstrukcije tvrđave je bio major Franc Nikola Suli. Magacin se sastoji od dve sale podržane jačinom devet stubova i njegova izgradnja je trajala tri godine. Nakon što su se Osmanlije vratile u Beograd, ulaz ovog skladišta sa reke je zatvoren jednim masivnim zidom i u tom obliku se ovaj prostor koristio kao barutni magacin do početka 20. veka. Danas je posetiocima dostupna samo jedna sala – čuvena Barutana u kojoj se mogu videti antički spomenici Singidunuma.
Na drugom mestu je izdvojio napušteni tunel u Umci koji je nekada bio deo pruge uskog koloseka koji je povezivao Beograd sa Dubrovnikom. Povezivao je i okolna naselja: Obrenovac, Umku, Malu Moštanicu sa centrom Beograda. Zvanično otvaranje pruge je uprličeno 1928. godine. Bez obzira na to što je u to vreme imala krucijalan značaj po razvoj predgrađa Beograda, pruga je iz nepoznatog razloga ukinuta 1968. godine. Tunel je dugačak 1620 metara i ozidan kamenom, a danas je prohodan i dobro očuvan, čak je kroz jedan deo sproveden i gasovod.
Da li ste nekada čuli za Nacistički bunar na Banovom Brdu? Izgrađen je za vreme Drugog svetskog rata za potrebe Vermahta. Ovaj kompleks sadrži: jedno mitraljesko gnezdo, dva artiljerijska gnezda, spavaonicu za posadu, magacin za municiju i sistem za ventilaciju. Ovaj objekat od 200 m² je i dan danas u dobrom stanju. Nalazi se na Banovom brdu i njegovo dejstvovanje je okrenuto ka Savi i Novom Beogradu. Njegova namena je bila da se kontroliše stari beogradski aerodrom koji se nalazio na obali Save i na sremskoj ravnici. Dobio je ime Nacistički bunar, jer su za vreme oslobođenja Beograda u ovom delu grada nacisti pružili izuzetno jak otpor.
Ispod Kavalerije su tokom 18. i 19. veka izgrađeni tuneli u obliku lavirinta. Ozidani su od austrijske opeke i potpuno ukopani u lesu. Ka velikoj centralnoj prostoriji od više desetina kvadratnih metara vodi više tunela koji imaju dva glavna i jedan pomoćni, ventilacioni ulaz. Tuneli su toliko usko građeni da su u okviru njih napravljene i male niše kako bi bilo moguće mimoilaženje. Pošto tačni podaci o ovom objektu još uvek nisu pronađeni veruje se samo da je služio u vojne svrhe i da je bio korišćen za skladištenje namirnica i vojne opreme.
Jedno od posebnih arheoloških zdanja je i grobnica u Brestoviku koja je zahvaljujući Ministаrstvu zа trgovinu, turizam i telekomunikаcije, Ministarstvu kulture i Gradu Beogradu rekonstruisana u svoj prvobitni oblik. Ova grobnica je izgrađena još u doba antike i nalazi se ukopana u brdu ispod groblja u selu Brestovik, nadomak Beograda. Njena kripta je očuvana, kao i prelepe freske sa geometrijskim elementima koje prikazuju vegetaciju i ptice. Ova grobnica se sastoji od prilaza sa predvorjem, tri prostorije, antičkih stubova, atrijuma koji krase i dve bočne niše u kojima su se sprovodili pogrebni rituali i naravno od kripte gde su se nalazili sarkofazi.
Ukoliko ne živite u glavnom gradu Srbije, a želite da obiđete ove znamenitosti, na raspolaganju su vam brojni smeštajni kapaciteti koje možete iznajmiti i na jedan dan.

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here