Cveće - zanimljivosti koje možda niste znaliKada se pomene cveće ili cvetni aranžmani verovatno svaka osoba ima svoju asocijaciju. Neki pomisle na svoju omiljenu cvetnu vrstu, neki na livade ili bašte, a mnoge asocijacija vodi do venčanja, slava i rođendana. Sasvim opravdano, jer cveće zauzima važno mesto u ljudskoj civilizaciji, duboko je utkano u nju putem simbolike i značenja koja su mu ljudi tokom vremena pripisivali.
Prema nedavnom istraživanju sprovedenom na Državnom univerzitetu Rutgers u Nju Džerziju, cveće utiče i na psihološka stanja. Prisustvo cveća je okidač srećnih emocija, utiče na društveno ponašanje na pozitivan način i daleko prevazilazi ono u šta se obično veruje, rekla je doktorka Žanet Haviland – Džouns, profesorka psihologije na Rutgers univerzitetu i vodeći istraživač na studiji. Desetomesečna studija pokazala je da su svi učesnici izražavali “stvarne” ili “uzbuđene” osmehe po dobijanju cveća, pokazujući izvanrednu radost i zahvalnost. Ova reakcija je bila univerzalna, javljala se u svim starosnim grupama. Cveće ima dugoročne pozitivne efekte na raspoloženje. Ispitanici su se osećali manje depresivni, uznemireni i uzbuđeni nakon prijema cveća. Prisustvo cveća dovodi do povećanog intenziteta u kontaktimna sa porodicom i prijateljima. Analizirajući mesta gde u domovima ljudi postavljaju cveće, uočeno je da se cvetni aranžmani nalaze u delovima kuće koji su otvoreni za posetioce – foajeima, dnevnoj sobi i trpezariji – sugerišući da je cveće simbol zajedničkih doživljaja.

Cveće u doba Starog Egipta

Najranije poznati cvetni aranžmani potiču iz drevnog Egipta 2.500 godina pre nove ere. Visoko stilizovani cvetni aranžmani korišćeni su tokom sahrana, u ritualnim povorkama, ili jednostavno kao ukrasi stolova. Cveće je birano prema simbolici. Lotus cvet ili lokvanj, na primer, bio je posvećen Izidi, boginji plodnosti, zaštitnici braka i majčinstva. U grobnicama starog Egipta pronađene su mnoge cvetne vrste – plava scila, mak cvetala anemona, iris sibirica i delphinium, kao i narcisi, palme, papirus i ruže. Egipćani su pri aranžiranju cveća koristili dva umetnička postupka, ponavljanje i smenjivanje. Ređali bi cveće oko ivice vaze tako da se smenjivanjem boja postigne lep i harmoničan izgled.

Drevna Kina

Za vreme Han dinastije, od daleke 207. godine pre nove ere do 220. nove ere cvetni aranžmani bili su sastavni deo verske nastave i medicine. Lekari budisti, taoisti, i konfučijanci stavljali su rezano cveće na njihove oltare. Kako je budističko učenje branilo uzimanje života, čak i cveću, u ovoj verskoj praksi oskudno se koristila riznica biljaka. Cveće i lišće od kojeg su pravljeni cvetni aranžmani u vidu korpica birano je na osnovu simboličkog značenja. Bambus, drvo breskve i kruške simbolizuje dugovečnost, dok tigrasti ljiljan, šipak, i orhideje simbolizuju plodnost. Najviše poštovan od svih cvetova bio je božur. Smatran je za “kralja cveća”, a simbolizuje bogatstvo, dobru sreću, i visok status.

Antički Grci i Rimljani

Kod starih Grka i Rimljana cveće je takođe imalo važnu ulogu. Oni su ga koristili za kićenje. Oblikovali su girlande, pletenice i vence. Najvažniji cvetovi tog doba su bili ruže, zumbuli, ljubičice i ljiljani. Bogatstvo i moć vodilo je Stare Rimljane i Grke ka većem luksuzu u korišćenju cveća. Ruža je za Satre Rimljane bila simbol ljubavi, a njene latice rasipane su po krevetima i podovima, na proslavama pod bi bio posut njima do dubine od jednog stopala, a sa tavanica je padala «kiša» ružinih latica. Lisnate grane koristile su se za ukrašavanje i davanje počasti. Najpopularniji su bili žir hrastovog lišća, lovor i bršljan. Lovorov venac ukrašavao je glave pobednika u sportskim takmičenja na drevnim Olimpijadama, pesničkim nadmetanjima ili na bojnom polju. Girlanda venac bio je simbol vlasti, časti, odanosti i posvećenosti.
Pogledajte ponudu cveća u cvećari Decora.

1 KOMENTAR

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here