Elektronska tržištaSve većim korišćenjem interneta i iskorišćavanjem njegovih potencijala dolazi do novih oblika finansijskih tržišta. Jedno od takvih je i „FOREX” – FOReign Exchange, koje sve više dobija na popularnosti upravo zbog toga što je omogućeno samostalno online trgovanje u realnom vremenu.
Nema više potrebe za brokerom tj. posrednikom ukoliko to sam korisnik ne želi.To znači da se sve može obaviti bez izlaska iz kuće i okretanja telefona. Provizije su minimalne, i iznose veličinu „spread”-a u trenutku transakcije. Spread je razlika između kupovne i prodajne cene, i naplaćuje se po jednoj transakciji. Potreban je samo početni kapital i znanje, a sva informativna pomoć je obezbeđena i nudi se korisniku na sajtu. Postoji i online pomoć u vidu chat-a, kao i telefonska pomoć. Takođe šalju se i dnevni izveštaji na mejl korisnika, sa akcentom na „otvorene” pozicije sa kojima korisnik trenutno trguje. Ovde se ide još jedan korak dalje, tako da nije potrebno obezbediti čak ni novčana sredstva veća od 100 € za otpočinjanje sopstvene online zarade. Kako? Uz podršku banke a odgovor je leveridž, koji može biti i do 1:200. Što u prevodu znači da ulaganjem 1€ u neke HoV, mi zapravo ulažemo 200€, koje nam je obezbedila banka, koja uzima dnevnu kamatu za svaku poziciju otvorenu preko 24 časa. Izgleda nerealno ali banke nikako ne mogu biti na gubitku, jer ako akcijama u koje smo uložili novac počne da opada cena do određene margine, banke automatski povlače zajam.
Na ovaj način celokupno berzansko poslovanje omogućeno je i dostupno običnom građaninu, kome je jedini uslov konekcija na internet. Čak je i klijent program besplatan. Jedna od najvećih međunarodnih elektronskih finansijskih tržišta, sa mnogobrojnim platformama koja omogućava ovaj vid trgovine je Forex, koji ipak stavlja naglasak na trgovinu devizama. Poznati sajt namenjen elektronskoj trgovini hartijama od vrednosti je i „E*Trade“. A mnogo je i sajtova za podršku berzanskom poslovanju, kao na primer „Direct Stock Market“. Oni daju sve moguće iscrpne informacije koje su potrebne, a koje su gore navedene. Ali postavlja se problem zakonskog regulisanja tržišta koje je virtuelno i ne pripada nijednoj državi. Kao i oporezivanje dobitaka sa takvog tržišta. Detaljnije ovo možemo obraditi u master radu ukoliko vam je potreban. Za više informacija kliknite ovde.
Elektronska tržištaNajveće elektronsko tržište u Americi je NASDAQ (National Association of Securities Dealers Automated Quotations), sa sedištem u Njujorku. Ona omogućava trgovinu hartijama od vrednosti od oko 3300 američkih korporacija, kao i mnogobrojnim globalnim berzanskim indeksima. Otvorena je još davne 1971. godine i tada je bila prva i jedina svetska elektronska berza. Devedesetih počinje rast cena akcija internet kompanija, pa tako i NASDAQ-a. Cene su vrtoglavo brzo rasle, uporedo sa isto toliko brzim razvojem interneta i informacione tehnologije. To je dovelo do nerealno velikih cena ovih kompanija. Ono što su mnogi stručnjaci predviđali ostvarilo se naglo, početkom 2000. godine. Špekulativni balon prenaduvanih dot-com kompanija pukao je, a Nasdaq Composite index koji je na početku te godine dostigao rekordnu vrednost od 5132 indeksnih poena, do kraja godine se prepolovio. Nikad se više nije podigao tako visoko, a čak i dan danas se nalazi na otprilike koti od oko 2700 poena.
Na kraju, može se zaključiti da je razvoj elektronskih finansijskih tržišta u punom jeku. Na kraju će sva finansijska tržišta preći sa klasičnog na elektronski oblik poslovanja, zbog veće jednostavnosti, manje troškova i mnogih drugih pomenutih razloga. Pojaviće se još međunarodnih tržišta koje će se osnovati bez zemlje porekla i koje neće poznavati granice. Na sve ovo utiče koliko brz razvoj interneta i računarske infrastrukture, toliko i trend globalizacije u svetu. Oni su međusobno neodvojivi i podstiču jedan drugoga. U budućnosti nas očekuje dosta polemisanja i međunarodnih sporazuma o problemima zakonskog regulisanja tržišta koje je virtuelno i ne pripada nijednoj državi. Kao i oporezivanje dobitaka sa takvog tržišta. Poslednje, ali ne i najmanje značajno jeste pitanje bezbednosti, pogotovu što je reč o velikim svotama novca u opticaju.

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here