Faze pri izradi seminarskih radovaPre nego što počnemo da pišemo seminarski rad, preduslov je da odaberemo temu i uradimo pripremu. Odabir tematike koju želimo da radimo vršimo sami, a u većini slučajeva profesori, mentori, nam daju konkretnu temu na kojoj bi trebalo da se baziramo. Ukoliko nam je tematika poznata, pisanje seminarskog rada neće biti teško. Ako neznamo i ne leži nam tematika, to ne bi trebalo da nas obeshrabri jer nam je dobra priprema potrebna i kad znamo i kad neznamo. Iščitavanje literature i izvlačenje beleški će nam olakšati sam posao pisanja seminarskog rada. Ukoliko Vam pak pisanje seminarskog rada predstavlja problem, možete ga prepustiti profesionalcima čiji je posao izrada seminarskih i drugih radova .
Sama faza pisanja seminarskog rada se sastoji od koncipiranja rada i njegovog strukturiranja.
Koncipiranje seminarskog rada
Praviti koncepciju rada, znači osmisliti njegov sadržaj. Taj sadržaj počinjemo da osmišljavamo od samog početka odabira teme. Prilikom iščitavanja knjiga i ostale literature koja nam je potrebna, polako u glavi već počinjemo da formiramo sliku našeg seminarskog rada. U tim trenutcima treba napraviti plan rada i to sve preneti na papir. Tokom koncipiranja mi delimo naš rad u nekoliko logičkih celina. Taj kostur se uvek tiče samo središnjeg dela teksta. Kada oformimo kostur, za svaku logičku celinu treba dodavati po malo teksta, sve dok ne formira se ceo tekst. Ovaj koncept treba da nam služi kao smernica i kao temlj za pisanje rada. Koliko smo knjiga pročitali, toliko smo ideja i informacija usvojili. Da bi se sve ideje sačuvale, najbolje je uraditi brejn stormnig metodu, gde ćemo zapisivati na papir ideju koja nam padne na pamet. Kad smo sve ideje napisali, potrebno je izdvojiti one koje su vredne da uđu u koncept.
Strukturiranje seminarskog rada
Posle dobrog koncipiranja forme rada, moramo ga pretvoriti u formu u kojoj će ceo sadržaj biti pristupačan svim čitaocima našeg rada. Osnovna struktura koja se nalazi u većini svih akademskih radova je sledeća:
• Uvod: U ovom delu se obrazlaže predmet rada, koji je cilj našeg rada, kao i koje smo metode koristili u njemu. Uvod treba da bude kratak i sažet. On služi da naše čitaoce uvede u samu tematiku rada.
• Središnji deo: Najduži i najbitniji deo rada. Osnova je razraditi deo problematike u koju nas je uveo početni deo. U ovom delu je bitno da se izdvoje stavovi autora po tom pitanju. Potrebno je dati i teze drugih autora, kao i valjane argumentacije ako se ne slažemo sa nekom.
• Prigovori: Može biti i zaseban deo strukture. U ovom delu autor mora objektivno i precizno da iznese poteškoće koje je imao prilikom pisanja rada i korišćenja teze drugih autora
• Zaključak: U zaključku autor daje konačan osvrt na tezu i izvodi zaključak bez novih argumenata, nego iz postojećih koje je dao u samom radu.

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here