ataturkMustafa Kemal Ataturk (1881. – 1938.), ratni heroj koji je stvorio sekularnu republiku Tursku na ostacima nekadašnjeg islamskog Osmanlijskog carstva, postao je prvi predsednik i doprineo velikoj modernizaciji, ali njegova zemlja s teškoćom održava podelu sekularizam – islam.
Rođen kao Mustafa Rizi u Solunu, tada bogatoj luci osmanlijskog carstva, ovaj sin carskog činovnika, odgajan je da bude vojnik. Nastavnik matematike mu je dao nadimak Kemal – “savršeni” – i on je upisao vojnu kadetsku školu i 1899. godine stupio u Vojnu akademiju u Istanbulu. Diplomirao je kao poručnik 1902. godine, a unapređen u čin kapetana pošto je dovršio oficirsku akademiju 1905. godine. Kao mladi oficir, pridružio se mlado-turskom pokretu, koji se protivio autokratskoj osmanskoj vlasti, a veze s nacionalistima su bacile senku na njegovu karijeru.
Kemal je u borbi učestvovao već pre Prvog svetskog rata, u kojem su osmanlije bile na strani Nemaca, ali veliki podvig mu je bila odbrana Galipolja 1915. godine, kada je odigrao suštinsku ulogu u odbijanju savezničkog iskrcavanja britanskih, australijskih, novozelandskih i senegalskih trupa. Slavljen je kao „spasitelj Istanbula”, a sledeće godine, posle pobede u bici protiv Rusa, unapređen je u generala i dodeljena mu je titula paše.
Saveznici su kao pobednici u I svetskom ratu starom osmanskom carstvu nametnuli ponižavajuće uslove. Posle mira u Sevru 1920. godine, ono je rasparčano i okupirano. Turcima nije bilo dozvoljeno čak ni da vode sopstvene banke. Mir je Grcima dao velike delove Anadolije i Trakije, a osnovana je i nezavisna jermenska država. Pošto je sultan potpisao mirovne ugovore, vrhovni saveznički savet u Parizu je pozvao Grčku da krene da “uspostavi mir u Anadoliji”. Oni nisu računali na Kemala koji je bio postavljen za predvodnika male jedinice za gušenje protesta za vreme okupacije.
Kemal se, umesto toga, okrenuo protiv okupacije i 19. maja 1919. godine pozvao je Turke da dignu ustanak i da se bore za vlastitiu nezavisnost. Osnovan je štab u Ankari u centralnoj Turskoj, gde je obrazovao privremenu vladu. Kemalu je upravo bila potrebna invazija strane vojske koja je trebalo da održi neuravnoteženo primirje. Za tri godine, potisnuo je Grke nazad ka moru, svrgnuo sultana i sarađivao sa Italijanima i Francuzima, da bi, uz rusku pomoć, potukao Jermene i Kurde na istoku. Britanci su odlučili da pregovaraju, a Kemal je izdejstvovao novi sporazum – Mir u Lozani 1923.godien. Ovoga puta je mirovni ugovor bio zasnovan na jednakosti i Turska se digla iz pepela šestovekovne osmanlijske vlasti kao slobodna zemlja s Kemalom na čelu. Nova država, Republika Turska, proglašena je 29.oktobra 1923.godine.
Kemal je uspostavio savremenu tursku državu. Kamen temeljac je bila sekularizacija. Uticaj islama, dugo dominantnog u svim vidovima života, ograničen je na džamiju i kućnu privatnost. Halifat je ukinut 1928. godine, a zakon je postao svetovni. Iz novog ustava iz 1928. godine uklonjena je stavka da je islamska država. Religija je isključena iz javnog života, a nošenje vela je stavljeno van zakona. Izgubio se čak i fes, kupasta kapa sa ravnim vrhom, prvobitno uvezena iz Evrope. Uveden je zapadni kalendar, a subota je zamenila muslimanski petak kao “vikend”. Tursko arapsko pismo je zamenjeno latiničnim. Poligamija je stavljena van zakona i ženama je dodeljeno pravo glasa. Kemalova sekularna revolucija je ustvari bila toliko brza da je do 1930. godine Tursku preobrazila u red najnaprednijih liberalnih država na svetu. Godine 1934. narodna skupština je Kemalu dodelila nadimak „ataturk“ – otac Turaka – potvrdivši njegovo mesto u turskoj istoriji. Budući neizlečivi alkoholičar, umro je od ciroze jetre u Istanbulu 10. novembra 1938. godine.
Ukoliko vam je potreban seminarski rad ili diplomski rad u kojem biste obradili ovu ili neku drugu istorisjku ličnost, kontaktirajte nas putem ovog http://www.seminarski-diplomski.com/usluge/seminarski-radovi ili ovog linka http://www.seminarski-diplomski.com/usluge/diplomski-radovi.

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here