Ljudi i veraJoš kada sam bio mali, već tada sam mogao da osetim prisutnost dve vere i dva sveta. Uvek sam slavio svaki praznik vezan za oba moja roditelja. Jer moji roditelji … Oni su jedna vrsta, dve jedinke, dva života, dve vere i dva naroda.
Kada sam malo odrastao, već onda je kod nekih mojih vršnjaka navirao taj neki početak deljenja ljudi. Ali ne na dobre i loše, nego na Bosanca, Hrvata i Srbina. Pravoslavca, katolika i muslimana.
Mnogo puta sam načuo od tri Balkanska naroda kako im sukob jednih protiv drugih počinje sa: ”Oni su nama uradili ovo i ono…”. Jednoga dana došao sam kući iz škole i upitao majku: ”Mama,zašto se gotovo isti narodi ne vole?” Samo je uzdahnula, stavila ruku na moj obraz i odgovorila: ”Dete, nemoj nikada ni da pomisliš da ne voliš neki narod, svi smo mi nekada bili jedno,ti uči istoriju u školi, dobro je čitaj, ali znaj da je to sve bila greška, greška koja se ne sme ponoviti..” Ni tada mi baš sve nije bilo jasno, jer svaka ta lekcija iz povesti uvek se našla u svakoj prepirci. Pa čemu onda istorija ako nas podstiče da mrzimo..? Tada sam još uvek bio samo radoznali dečak, koji je učio sa listova knjige. A onda…Onda sam zakoračio u to neko zrelo doba, kada već mogu samostalno da razmišljam, da razlikujem dobro od lošeg, ispravno od neispravnog. Ostavivši prošlost po strani, zapitao sam se: Pa zar je bitno da li je Alah ili jednostavno Bog, kada je on svejedno jedan i zajednički? Zar je važno da li se molimo u crkvi ili džamiji, kada je to svejedno Božija kuća? Trebam li da se dičim time šta sam po nacionalnosti ili time što sam čovek..?
Jedno je sigurno… Nas naš stvaralac deli na ljude i neljude, pred njime smo svi jednaki.
Za moju ekipu vaš Jo (y)

1 KOMENTAR

  1. Pred bogom smo svi jednaci ali iz iskustva poručujem da treba izbjegavati avanture i mješovite brakove pogotovo kad se sledeće generacije opredijele za treću balkan religiju ..Tad postaje komplicirano

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here