Prava kafanska muzika - ima li je još uvekNe znam koliko je širokim masama poznata činjenica da je Beograd mogao da se pohvali kafanskim životom mnogo ranije nego li je to mogao da uradi jedan Beč ili možda Pariz. Da, da… dobro ste čuli, kafanska tradicija je u Srbiji duga više nego dva veka i za to vreme je pretrpela značajne transformacije. Ali ono što ipak opstaje nasuprut trendovima i modernom načinu života je jedinstveni duh kafane i unikatna atmosfera.
Kafana je daleko više od obične birtije sa kariranim čaršavima, jeftinim alkoholom i sumnjivim notama. One predstavljaju bitan deo našeg nacionalnog identiteta, jednu vrstu društvenog blaga, mesto za radost i tugu, za slavlje i plač… Volimo kafanu iz mnogo razloga, prijatelji, muzika, pevačica, poneka rakijica, pa sve opet u krug. A i zar je za kafanu ikada postojao neki dobar razlog?

Gde je kafanska muzika danas?

Da ovakva kafanska tradicija postoji bilo gde u svetu, sigurno bi se od nje napravio odličan brend i turistička atrakcija. Elem, suština kafanske atmosfere je upravo u malom i odabranom krugu ljudi koji i čine ambijent. Bez takvih gostiju ni prave kafane ne bi bilo. Gomile turista bi napravili najobičniju diskoteku i mesto za napijanje. I kad kažemo turisti, ne mislimo samo na strance iz beloga sveta, sve je više i onih domaćih „turista“ koji zalutaju u ovakav ambijent. Ali nasuprot tome kafana se održala do danas. A ono što je najozbiljnija barikada neosvojivosti boemskog života je prava kafanska muzika. Nažalost, danas smo u situaciji da se većina urbanih stidi te „zastarele“ muzike i čašice rakije. Mnogo je više „in“ srkati neki viski, pa neka je i jeftino zamešan, ali samo da je strano. Čak i muzika je polako počela da biva modernizovana novim notama i pitamo se da li smo baš tolike pokondirene tikve, svi do jednog. Gde je ona stara pesma koja se peva dušom a ne glasom, gde su one životne priče koje pogađaju duboko i izazivaju emocije? Ima li ih još uvek?

Završen kafanski fakultet

E sad, možda za običnog prolaznika i nije primetno, ali za nas jeste, i radujemo se tome. Polako se građanska avangarda seli ka kafanskom, okrećemo se tradiciji i korenima a prepoznaju se domaće stare i oprobane note. Greh bi bio ne ceniti ono što je na dohvatu ruke, glačano i negovano decenijama, a prihvatati jazz, rock, pop… Još uvek ima onih izvođača, muzičara, bendova, koji neguju tradiciju pevanja iz duše, koji note doživljavaju lično i mame suze u krajičku oka. I imaju svoje goste. I imaju posla. Zašto? Upravo jer kafanski duh je nešto što će sigurno opstati bez obzira na sve vetrove koji ga ljuljaju. Taj plamen nije lako ugasiti, jer on tinja u srcima ljudi koji ga slušaju.

1 KOMENTAR

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here