Zemlje poreskog rajaOve zemlje postale su posebno popularne početkom XX veka, kada su u većem broju korporacije i bogati građani transferom imovine i poslovanja u ove zemlje ostvarili povećanje profita i kapitala zahvaljujući uštedama na ime poreza.
Građani rade, štede, investiraju i preuzimaju rizik kako bi povećali svoju dobit nakon oporezivanja. Ovo je bitna činjenica u tokovima međunarodnog investiranja i zato bi poresko zakonodavstvo trebalo da ima stope koje neće drastično umanjivati stopu prinosa na kapital u cilju privlačenja investitora.
Danas je uobičajeno da se poreskim rajem nazivaju mesta gde su porezi niski ili ih uopše nema, a procedure jednostavne uz zašitu finansijske privatnosti. Ova činjenica ohrabruje investitore, jer su time uštede na ime poreza velike.
Zemlje poreskog raja poznate su i kao ofšor finansijski centri (Offshore Financial Centers-OFC).
OFC su poznati kao mesta koja imaju sledeće karakteristike:

• relativno veliki broj finansijskih institucija koje se primarno bave poslovanjem sa nerezidentima,
• finansijski sistem sa stranom imovinom i obavezama, po veličini nesrazmeran u odnosu na potrebe domaće privrede,
• to su popularni centri koji obezbeđuju neke ili sve usluge: nisko ili nulto oporezivanje, umerenu i jednostavnu finansijsku regulativu, bankarsku tajnost i anonimnost.
Andora, Ostrvo Man, Kajmanska ostrva, Bermude, Bahame, Monako i Nauru nemaju uopšte porez na dohodak.
• Prema UN definiciji: Zemlja poreskog raja ili ofšor institucija je bilo koja banka u svetu koja prima depozite i/ili koja upravlja imovinom čija je vrednost izražena u stranoj valuti u korist lica čije je stalno mesto boravka u drugoj državi.
• Forum za finansijsku stabilnost definisao je da su zemlje poreskog raja one koje imaju zakonodavstvo sa niskim porezima da bi privukle određene aktivnosti nerezidenata.
Postoje tri ključna faktora koja se uzimaju u obzir da bi se neka zemlja smatrala poreskim rajem:
1. nema ili ima nominalne poreze samo za specifične slučajeve. Zemlje poreskog raja nemaju poreze na dohodak ili, ako ih imaju, ti porezi su vrlo niski. Ne uvode bilo koju vrstu poreza na kapitalnu dobit ili porez na nasleđe.
2. nedostatak transparentnosti i razmene podataka sa drugim državama
3. zemlje poreskog raja imaju zakonodavnu regulativu i administrativnu praksu prema kojoj su poslovni i imovinski podaci zaštićeni striktnim pravilima tajnosti, uključujući i zaštitu od pregleda i poreskih ispitivanja od strane poreskih organa.
Poreska konkurencija
Poreska konkurencija promoviše ekonomski rast putem nižih poreskih stopa i manje javne potrošnje. Danas je opšteprihvaćen stav da visoki porezi ometaju privredni rast, tako da je poreska konkurencija između država korisna za privredni rast, što u globalnoj ekonomiji znači i povećanje investicija. Manjim porezima na štednju i investiranje, poreska konkurencija rezultira u privlačenju kapitala. Time se povećava produktivnost rada i tehnološki razvoj u privredi i podržava dugoročni ekonomski rast i životni standard stanovništva. Povećanjem poreza u većini država svetska akumulacija kapitala pada, čime je i privredni rast sporiji. Sposobnost zemalja poreskog raja da privuku investitore, je demonstracija fiskalne politike koja može da pomogne razvoju siromašnih država. Zemlje poreskog raja čine: 1,2% svetske populacije, 26% svetske imovine i 31% neto profita američkih multinacionalnih korporacija.
Povoljnosti koje nude zemlje poreskog raja
Poreski rajevi nude lak dolazak do potrebnih sredstava za sopstveni razvoj. Nude niže poreske stope za velike korporacije pod uslovom da one osnuju stalnu poslovnu jedinicu ili kompaniju u zemlji domaćinu, u kojoj bi se zaposlilo lokalno stanovništvo. Male zemlje nisu osposobljene za razvoj mnogih sektora, te im promovisanje niskih poreza služi da privuku strane kompanije. Prednosti ofšor poslovanja ogledaju se naročito u:
• porastu profita, što je rezultat nižeg oporezivanja
• jednostavnijoj regulativi i minimalnim formalnostima za poslovno udruživanje
• postojanju odgovarajućeg pravnog okvira za zaštitu integriteta na relaciji principal-agent
• reputaciji iza koje stoje razne specijalizovane usluge i poverljivost podataka
• nepostojanju devizne kontrole i
• zaštiti imovine od mogućnosti sudskih sporova, istraga …
Rezultati:

  • Smanjivanjem poreza na štednju i investiranje, poreska konkurencija rezultira u privlačenju kapitala.
  • Ovo povećava produktivnost i tehnološki razvoj u privredi i podržava dugoročni rast i životni standard.

Zato što:
• Ponuda kapitala nije fiksirana, već zavisi od stope rasta kapitala.
• Ukoliko porezi na dohodak i kapital rastu, akumulacija kapitala i privredni rast će biti sporiji.
Zašto postati poreski raj?

  •   Važan razlog zašto se neka zemlja ili područje opredeljuje da postane poreski raj je da dođe do potrebnih sredstava za sopstveni razvoj.
  • Zato se nude niže poreske stope za velike korporacije, pod uslovom da osnuju stalnu poslovnu jedinicu ili kompaniju u zemlji domaćinu, u kojoj bi se zaposlilo lokalno stanovništvo.
  • Tako sposobnost zemalja poreskog raja da privuku investitore demonstrira vrstu fiskalne politike koja može da pomogne razvoju siromašnih država.

Teme na koje pišemo stručne radove su raznovrsne. Ukoliko nemate vremena ili uslova, pošaljite nam upit i mi ćemo napisati seminarski rad iz ekonomije, napisati diplomski rad iz ekonomije ili napisati master rad iz ekonomije.

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here